Stevan Pejić, rođen je 19. decembra 1880. godine u Pirotu. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu, pravni odsek, 1904. godine. Bio je sudski pisar u Šapcu, sudija Prvostepenog suda u Prilepu i advokat u Pirotu. Kao advokat, posebno se interesovao za zaštitu žena u pravnom pogledu i potpisivao se kao „advokat za ženske“. Psihički je oboleo i doživeo je nervno rastrojstvo, ali i pored toga ostao je veoma aktivan u društvu. Ostavio je nezavršen dramski rad „Nevina u zatvoru“ u kome pokušava da ukaže na probleme prostitucije i predlaže rešenje. Ovo delo je dosta konfuzno, a misli su nesređene. U njegovoj zaostavštini ima dosta njegovih i drugih pisama koja su veoma interesantna sa stanovišta psihijatrijskih istraživanja. Stevan Pejić je posedovao izvanrednu muzičku kulturu i obrazovanje. Svirao je violinu i gitaru, uz to bio je i dobar pevač. Umro je 1957. godine. Fond je preuzet 1958. godine, poklonom od Zorke Vukotić iz Beograda, a posredstvom dr Ilije Nikolića (Knjiga prijema br. 28). Fond je fragmentarno sačuvan. Sređen je tematski, a u okviru teme hronološki. Urađen je sumarni inventar. Sadrži građu za period 1889–1951, 1 kutiju spisa (0,11 m). Spisi 1889–1951. Građa sadrži: ličnu dokumentaciju (svedočanstvo o završenoj Gimnaziji 1889, uverenje Srpskog kraljevskog univerziteta o završenom pravnom fakultetu 1913, lekarsko uverenje 1920, ličnu korespodenciju 1911–1948, lični dnevnik, porodični album, lični beležnik) i dokumenta delatnosti (uverenje o postavljenju za pisara šabačkog prvostepenog suda 1909, uverenja, molbe, rukopis drame Nevina u zatvoru) i druga dokumenta. Obaveštajno sredstvo: sumarni inventar.

Stanislav Kostić Kamen rođen je 5. jula 1880. godine u Lopašnici, današnji deo sela Blato. Otvorio je kafanu 1906. godine, koju je držao do početka Prvog balkanskog rata kada je mobilisan. Učestvovao je i u Drugom balkanskom ratu kao rezervni poručnik. Nakon završetka ovog rata nije demobilisan, već je sačekao i početak Prvog svetskog rata. Učestvovao je u borbama 1914. kada je i ranjen 26. avgusta na ušću Drine u Savu, kod mesta Crna Bara. Nakon toga poslat je u bolnicu za Kragujevac. Prešao je Albaniju i dobio čin rezervnog kapetana II klase. Nakon oporavka na Krfu bio je na službi pri III pirotskoj pukovskoj okružnoj komandi. Sa Krfa je slao poštu i novac preko Izveštajnog biroa Srpskog društva Crvenog krsta sa sedištem na Krfu kao pomoć svojim prijateljima i svojoj ženi koja je ostala u rodnom selu. Kao invalid nije bio sposoban da učestvuje u ratnim operacijama, obavljao je neke pozadinske poslove. Na Krfu je od 19. maja 1918. godine bio na dužnosti arhivara u pomenutoj pukovskoj komandi. Iz njegove privatne korespodencije koja je sačuvana može se videti da je održavao kontakte sa nekim svojim rođacima i prijateljima koji su bili poslati na oporavak u Ženevu, Francusku i Bizertu. Nakon oslobođenja i povratka u Srbiju bio je poslat za Čačak gde je vršio obuku novih regruta, a nakon toga se vratio u Pirot i dobio novu dužnost upravnika Trećeg privremenog slagališta koju je obavljao do 11. jula 1919. godine. Nakon demobilizacije vratio se svom porodičnom životu i već juna 1922. godine prisustvovao je svadbi kralja Aleksandra u Beogradu za koju je imao i posebnu objavu, a koja je sačuvana. Bio je i jedan od viđenijih članova Demokratske stranke u pirotskom kraju. Umro je 1957. godine. Fond je preuzet 1958. godine, poklonom od sina Marka K. Kostića iz sela Blato (Knjiga prijema br. 30). Fond je fragmentarno sačuvan. Sređen je tematski, a u okviru teme hronološki. Urađen je sumarni inventar. Sadrži građu za period 1899–1922, 1 fasciklu spisa (0,03 m). Spisi 1899–1922. Građa sadrži: ličnu dokumentaciju (izvod iz knjige rođenih za Kamena Kostića 1899, lični dnevnik 1914, džepni kalendar 1918, džepni kalendar 1919, čestitka kalendar 1921; objavu kojom mu je odobren boravak na svadbi kralja Aleksandra 1922); dokumenta delatnosti (uputstvo za izbore na glavnom odboru Demokratske stranke, beležnik, dopisne karte, odluka građana sela Kostur sa zbora a u vezi sa crkvom 1899, uverenje u vezi sa mehanskom radnjom 1906, ovlašćenje iz vojske od 10. juna 1913. godine) i druga dokumenta. Obaveštajno sredstvo: sumarni inventar.

Svetozar Nikolić Garička rođen je 1883. godine u Pirotu od oca Jelenka i majke Dane. Posle osnovne škole završio je terzijski zanat. Na odsluženje vojnog roka se javio pre roka kako bi se što pre oženio svojom izabranicom Darinkom. Vrlo brzo se istakao inicijativom i disciplinovanim odnosom prema izvršenju vojnih zadataka, zbog čega je poslat u podoficirsku školu, koju završava sa izvanrednim uspehom. Vojvoda Radomir Putnik, osetivši da se bliži rat, poziva oficirski kadar na doškolovanje, te je Svetozar završio oficirsku školu tako da je u rat 1912. godine otišao kao podnarednik. U toku ratovanja od 1912. godine do 1918. godine napredovao je do majora. Za hrabrost i vojničke zasluge odlikovan je nizom odlikovanja. Nosilac je tri bela orla sa mačevima, tri zlatne medalje za hrabrost Miloša Obilića, Francuskog krsta legije časti, Engleskog krsta za hrabrost, Ordena medalje-spomenice I balkanskog rata, Zlatne medalje za hrabrost i drugih visokih ratnih odličja. Učesnik je Oblakovske bitke, bitke na Bregalnici, Kajmakčalanu, na Ceru, proboju Solunskog fronta. Tri puta je bio ranjavan. Posle završetka Prvog svetskog rata vraća se u rodni grad gde se demobiliše i počinje da se bavi trgovinom. Ali dugogodišnji vojnički život stvorio je određene navike, bez kojih nije mogao, te se već 1922. godine ponovo aktivira. Penzionisan je 1933. godine. Kao rezervista bio je dežurni uoči 6. aprila 1941. godine i dok se odmarao posle noćnog dežurstva, Pirot su okupirali Nemci. U opštem metežu Svetozar je ostao kući, a kako je bio već penzioner i u godinama nije se uključivao u rat. Umro je 1959. godine. Fond je preuziman 2007. godine, poklonom od Nebojše Petrovića i 2014. godine, poklonom od Olgice Petković (Knjiga prijema br. 382). Fond je fragmentarno sačuvan. Sređen je tematski, a u okviru teme hronološki. Urađen je sumarni inventar. Sadrži građu za period 1912–1919, 1 fasciklu spisa, (0,07 m). Spisi 1912–1919. Građa sadrži: ratni dnevnik 1912–1919, fotografije. Obaveštajno sredstvo: sumarni inventar.