Стеван Пејић, рођен је 19. децембра 1880. године у Пироту. Дипломирао је на Великој школи у Београду, правни одсек, 1904. године. Био је судски писар у Шапцу, судија Првостепеног суда у Прилепу и адвокат у Пироту. Као адвокат, посебно се интересовао за заштиту жена у правном погледу и потписивао се као „адвокат за женске“. Психички је оболео и доживео је нервно растројство, али и поред тога остао је веома активан у друштву. Оставио је незавршен драмски рад „Невина у затвору“ у коме покушава да укаже на проблеме проституције и предлаже решење. Ово дело је доста конфузно, а мисли су несређене. У његовој заоставштини има доста његових и других писама која су веома интересантна са становишта психијатријских истраживања. Стеван Пејић је поседовао изванредну музичку културу и образовање. Свирао је виолину и гитару, уз то био је и добар певач. Умро је 1957. године. Фонд је преузет 1958. године, поклоном од Зорке Вукотић из Београда, а посредством др Илије Николића (Књига пријема бр. 28). Фонд је фрагментарно сачуван. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар. Садржи грађу за период 1889–1951, 1 кутију списа (0,11 м). Списи 1889–1951. Грађа садржи: личну документацију (сведочанство о завршеној Гимназији 1889, уверење Српског краљевског универзитета о завршеном правном факултету 1913, лекарско уверење 1920, личну коресподенцију 1911–1948, лични дневник, породични албум, лични бележник) и документа делатности (уверење о постављењу за писара шабачког првостепеног суда 1909, уверења, молбе, рукопис драме Невина у затвору) и друга документа. Обавештајно средство: сумарни инвентар.

Станислав Костић Камен рођен је 5. јула 1880. године у Лопашници, данашњи део села Блато. Отворио је кафану 1906. године, коју је држао до почетка Првог балканског рата када је мобилисан. Учествовао је и у Другом балканском рату као резервни поручник. Након завршетка овог рата није демобилисан, већ је сачекао и почетак Првог светског рата. Учествовао је у борбама 1914. када је и рањен 26. августа на ушћу Дрине у Саву, код места Црна Бара. Након тога послат је у болницу за Крагујевац. Прешао је Албанију и добио чин резервног капетана ИИ класе. Након опоравка на Крфу био је на служби при ИИИ пиротској пуковској окружној команди. Са Крфа је слао пошту и новац преко Извештајног бироа Српског друштва Црвеног крста са седиштем на Крфу као помоћ својим пријатељима и својој жени која је остала у родном селу. Као инвалид није био способан да учествује у ратним операцијама, обављао је неке позадинске послове. На Крфу је од 19. маја 1918. године био на дужности архивара у поменутој пуковској команди. Из његове приватне коресподенције која је сачувана може се видети да је одржавао контакте са неким својим рођацима и пријатељима који су били послати на опоравак у Женеву, Француску и Бизерту. Након ослобођења и повратка у Србију био је послат за Чачак где је вршио обуку нових регрута, а након тога се вратио у Пирот и добио нову дужност управника Трећег привременог слагалишта коју је обављао до 11. јула 1919. године. Након демобилизације вратио се свом породичном животу и већ јуна 1922. године присуствовао је свадби краља Александра у Београду за коју је имао и посебну објаву, а која је сачувана. Био је и један од виђенијих чланова Демократске странке у пиротском крају. Умро је 1957. године. Фонд је преузет 1958. године, поклоном од сина Марка К. Костића из села Блато (Књига пријема бр. 30). Фонд је фрагментарно сачуван. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар. Садржи грађу за период 1899–1922, 1 фасциклу списа (0,03 м). Списи 1899–1922. Грађа садржи: личну документацију (извод из књиге рођених за Камена Костића 1899, лични дневник 1914, џепни календар 1918, џепни календар 1919, честитка календар 1921; објаву којом му је одобрен боравак на свадби краља Александра 1922); документа делатности (упутство за изборе на главном одбору Демократске странке, бележник, дописне карте, одлука грађана села Костур са збора а у вези са црквом 1899, уверење у вези са механском радњом 1906, овлашћење из војске од 10. јуна 1913. године) и друга документа. Обавештајно средство: сумарни инвентар.

Светозар Николић Гаричка рођен је 1883. године у Пироту од оца Јеленка и мајке Дане. После основне школе завршио је терзијски занат. На одслужење војног рока се јавио пре рока како би се што пре оженио својом изабраницом Даринком. Врло брзо се истакао иницијативом и дисциплинованим односом према извршењу војних задатака, због чега је послат у подофицирску школу, коју завршава са изванредним успехом. Војвода Радомир Путник, осетивши да се ближи рат, позива официрски кадар на дошколовање, те је Светозар завршио официрску школу тако да је у рат 1912. године отишао као поднаредник. У току ратовања од 1912. године до 1918. године напредовао је до мајора. За храброст и војничке заслуге одликован је низом одликовања. Носилац је три бела орла са мачевима, три златне медаље за храброст Милоша Обилића, Француског крста легије части, Енглеског крста за храброст, Ордена медаље-споменице И балканског рата, Златне медаље за храброст и других високих ратних одличја. Учесник је Облаковске битке, битке на Брегалници, Кајмакчалану, на Церу, пробоју Солунског фронта. Три пута је био рањаван. После завршетка Првог светског рата враћа се у родни град где се демобилише и почиње да се бави трговином. Али дугогодишњи војнички живот створио је одређене навике, без којих није могао, те се већ 1922. године поново активира. Пензионисан је 1933. године. Као резервиста био је дежурни уочи 6. априла 1941. године и док се одмарао после ноћног дежурства, Пирот су окупирали Немци. У општем метежу Светозар је остао кући, а како је био већ пензионер и у годинама није се укључивао у рат. Умро је 1959. године. Фонд је преузиман 2007. године, поклоном од Небојше Петровића и 2014. године, поклоном од Олгице Петковић (Књига пријема бр. 382). Фонд је фрагментарно сачуван. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар. Садржи грађу за период 1912–1919, 1 фасциклу списа, (0,07 м). Списи 1912–1919. Грађа садржи: ратни дневник 1912–1919, фотографије. Обавештајно средство: сумарни инвентар.