Јован Ђ. Поповић рођен је 1887. године у селу Балта Бариловци, Срез нишавски. Завршио је Учитељску школу у Алексинцу 1906. године. Био је резервни пешадијски потпуковник чија прса краси више од десет ратних одличја. Учитељ по образовању, изузетне војне способности. Био је активни члан Српске радикалне партије. Велику храброст испољава у борбама приликом заузимања Кајмакчалана и Битоља, па га генерал Бојовић предлаже за високо одликовање. Успомену на историјски дан 30. октобар 1918. године војвођански град Ковин слави, јер је тога дана ушао први српски војник. Тај војник је био капетан прве класе Јован Поповић. Учитељ Јован Поповић је Пироћанац са највише одликовања: Карађорђеве звезде са мачевима, Златног ордена Обилића, Освећеног Косова, Ордена Светог Саве, два Бела орла са мачевима, Грчког ратног крста, Албанске споменице, Споменице за балканске ратове, Златног крста 1912. године, Ордена краљеве круне итд. Војну каријеру завршио је са чином резервеног пешадијског потпуковника.

После рата биран је за обласног посланика у Нишкој Обласној Скупштини и био њен потпредседник, а од 1935. године био је управитељ тијабарске основне школе у Пироту.

У Другом светском рату као командант 381. пука у Царевом селу у Македонији бива код Радовиша заробљен од Немаца и одведен у логор у Нирнбергу, а затим у Хамелбургу. Приликом ослобођења овог логора од Американаца у јуну 1945. године бива тешко рањен од Немаца. После дужег лечења стиже у Пирот.

Умро је 1963. године у Пироту.

Фонд је преузет 2014. године, поклоном од Олгице Петковић (Књига пријема бр. 383).

Фонд је делимично сачуван. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар.

Садржи грађу за период 1914–1961, 2 кутије списа (0,23 m).

Списи 1914–1961.

Грађа садржи: лична документа (легитимација члана Скупштине области нишке, писма, молбе и изјаве, као и преписка његовог сина Предрага), документа делатности (Дневник наредби 1915–1918, коресподенција, записник са састанка Пододбора удружења резервних официра и ратника у Пироту 1940, препис наредбе Команданта Прве армије војводе Петра Бојовића о похвали Ј.Поповића, спискови, прегледи, преписка са Ковином, Душан Рудњанин управитељ Дунђерског добра у име њихове кћерке захваљује Ј. Поповићу на помоћи, објава којом се враћа из заробљеништва, молба ради регулисања инвалиднине са пратећом документацијом) и друга документа.

Обавештајно средство: сумарни инвентар.