Ранђел Петровић рођен је 18. фебруара 1866. године у селу Костинац, околина града Костур у данашњој Грчкој. У четнички одред војводе Глигора Соколовића ступио је 1904. године. Четовао је извесно време по Македонији, а затим је пребачен на терен села Обреновац код Пирота, да би се вратио у Македонију где је остао све до избијања Младотурске револуције 1908. године. Користио је псеудоним Петар Ранђеловић. У периоду до 1912. године није познато где се налазио, али се те године прикључио комитском одреду војводе Воје Танкосића. По његовом наређењу пребачен је на терен Куманова и ставио се под команду војводе Јована Бабунског са којим је учествовао у борбама на положају Инвали кад су успели да заробе цео турски батаљон. У току 1913. године поново се налазио у околини Пирота где је вршио пропаганду за одлазак младића у комитске одреде. Након окончања балканских ратова настанио се у Пироту и био је веома активан, посебно око изградње пиротских чесама и градског водовода. Изградио је водовод од касарне до Рабеновог здања у самом Пироту и, водовод у селу Добри До и Гњилан.
Умро је у Пироту 23. јуна 1950. године.
Фонд је преузет 1963. године, поклоном од Косте Новаковића из Пирота. Накнадно је уписан (Књига пријема бр. 527).
Фонд је фрагментарно сачуван. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар.
Садржи грађу за период 1905–1948, 1 фасциклу списа (0,05 m).
Списи 1905–1948.
Грађа садржи: лична документа (две фотографије Ранђела Петровића, четничка објава за четника Ранђела Петровића), документа делатности (предрачун за копање ровова и полагање цеви за спровођење воде од касарне до пазарске пијаце 1905, налог надзорног инжењера за подизање водовода у Пироту 1905, дописна карта са ликом „принца Албаније“, признаница на 180 динара 1909, уверење да је Ранђел Петровић израдио чесму у селу Добри До 1912, уговор о подизању чесме у селу Гњилан 1912, изјава о ступању у комитски одред Петра Аранђеловића 1919, уверење о чланству у четничкој организацији 1936, чланска карта Аранђела Петровића 1939, молба Народном одбору општине за помоћ 1947, молба за помоћ упућена Министарству народне одбране ФНРЈ 1948).
Обавештајно средство: сумарни инвентар.
