Светозар Николић Гаричка рођен је 1883. године у Пироту од оца Јеленка и мајке Дане. После основне школе завршио је терзијски занат. На одслужење војног рока се јавио пре рока како би се што пре оженио својом изабраницом Даринком. Врло брзо се истакао иницијативом и дисциплинованим односом према извршењу војних задатака, због чега је послат у подофицирску школу, коју завршава са изванредним успехом. Војвода Радомир Путник, осетивши да се ближи рат, позива официрски кадар на дошколовање, те је Светозар завршио официрску школу тако да је у рат 1912. године отишао као поднаредник. У току ратовања од 1912. године до 1918. године напредовао је до мајора. За храброст и војничке заслуге одликован је низом одликовања. Носилац је три бела орла са мачевима, три златне медаље за храброст Милоша Обилића, Француског крста легије части, Енглеског крста за храброст, Ордена медаље-споменице I балканског рата, Златне медаље за храброст и других високих ратних одличја. Учесник је Облаковске битке, битке на Брегалници, Кајмакчалану, на Церу, пробоју Солунског фронта. Три пута је био рањаван.

После завршетка Првог светског рата враћа се у родни град где се демобилише и почиње да се бави трговином. Али дугогодишњи војнички живот створио је одређене навике, без којих није могао, те се већ 1922. године поново активира. Пензионисан је 1933. године. Као резервиста био је дежурни уочи 6. априла 1941. године и док се одмарао после ноћног дежурства, Пирот су окупирали Немци. У општем метежу Светозар је остао кући, а како је био већ пензионер и у годинама није се укључивао у рат.

Умро је 1959. године.

Фонд је преузиман 2007. године, поклоном од Небојше Петровића и 2014. године, поклоном од Олгице Петковић (Књига пријема бр. 382).

Фонд је фрагментарно сачуван. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар.

Садржи грађу за период 1912–1919, 1 фасциклу списа, (0,07 m).

Списи 1912–1919.

Грађа садржи: ратни дневник 1912–1919, фотографије.

Обавештајно средство: сумарни инвентар.