Драгослав Манић Форски рођен је 11. септембра 1936. године у селу Радошевац, општина Бабушница. Био је осмо дете у породици Милице и Владислава Манића, земљорадника. Четири разреда основне школе завршио је у свом родном селу, Нижу гимназију у Бабушници, Вишу гимназију у Пироту, а Вишу педагошку школу у Нишу. Целог свог радног века био је просветни радник, наставник српског језика и књижевности. Као наставник српског језика и књижевности радио је у Николичеву код Зајечара, у Пироту  и у Кални код Књажевца. Неколико школских година предавао је руски језик у Гимназији у Бабушници. Објавио је неколико радова из области образовања и васпитања. Преко педесет година водио је и свој лични дневник. Објавио је следеће књиге: Антологија лужничких народних песама, Лужничка народна баштина, „Печалбари“, „На огњишту“ (драма), „Тања“ (збирка песама за најмлађе), „Из ђачких дневника“, „Јесен живота“, „Самовања“, „Приче и лутка“, „Лужница“ (монографија у слици и речи), „Градиште I и II“. Објавио је и стотинак радова из области политике, просвете и културе.

За свој књижевни рад добио је: Вукову награду, Диплому „Пушкин“, Повељу „Карађорђевић“, награду општине Оџаци „Златокоса богиња“, награду општине Дољевац „Копријан“ и др.

Фонд је преузет 2011. године поклоном од Драгослава Манића Форског (Књига пријема бр. 335).

Фонд је делимично сачуван. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар.

Недостаје лична документација.

Садржи грађу за период 1993–2011, 3 кутије списа (0,26 m).

Списи 1993–2011.

Грађа садржи: документа делатности: рукописе поезије, драма, романа, прича, хуморески, анализе лужничког речника, писма и друга документа.

Обавештајно средство: сумарни инвентар.