Друштвено предузеће за производњу коже, крзна и вуне „Синиша Николић Драгош“ основано је 1945. године као Кожарско-ћурчијска задруга са седиштем у Пироту. На захтев радника 1948. године, ова задруга прераста у предузеће и постаје Комбинат коже и вуне „Синиша Николић Драгош“. Основна делатност овог предузећа била је прерада кожа и израда свих ћурчијских производа. Производила се постава, крзно, бунде за Југословенску Народну Армију и железницу, кожуси и шубаре. Трећег септембра 1950. године изабран је први Раднички савет и фабрика је предата на управљање радницима. Почетком 1954. године формирано је предузеће „Златно руно“ са циљем да се у Пироту мазаметским поступком производи вуна. У периоду 1954. до 1956. године гради се нова Кожара и Вунара. Тада предузеће „Златно руно“ улази у састав Комбината, који има четири погона: кожару, крзнару, вунару и конфекцију.

У циљу бржег и ефикасног реализовања производног програма оснива се септембра 1964. године посебно предузеће Пиротска текстилна индустрија „Иван Караиванов“ у чијем саставу је и Предионица. У октобру 1965. године долази до интеграције Предионице и Комбината за производњу и прераду коже и вуне у јединствену радну организацију Индустрија вуне и коже Пирот. Након 1971. године, а на основу Уставних амандмана, извршено је конституисање основних организација удруженог рада и формиране су следеће ООУР: Вунара, Кожара, Крзнара, Предионица, Заједничке службе, Транспорт, Помоћна делатност „Драгош“ и Раднички ресторан.

У наредном периоду, 1986. године, мења назив у Радна организација Индустрије вуне и коже – ИВК са неограниченом солидарном одговорношћу ООУРА-а. Крајем 1989. године основна организација удруженог рада за производњу коже, крзна и вуне „Драгош“ заједно са припадајућим делом радне заједнице Заједничких служби, у саставу РО Индустрије вуне и коже – ИВК, организује се у Друштвено предузеће за производњу коже, крзна и вуне „Синиша Николић Драгош“

У условима међународних санкција (1992–2000) предузеће све лошије послује. Покренут је стечајни поступак 21. марта 2007, а завршен је 27. октобра 2010. године.  

Фонд је преузет 2010. године записником од стечајног управника (Књига пријема бр. 320).

Фонд је непотпун. Сређен је по принципу слободне провинијенције. Урађен је сумарни инвентар.

Садржи грађу за период 1947–2003, 22 књиге и 64 кутије списа (14,12 m).

Књиге 1948–1998:

• Деловодни протоколи 1991–1998, 5 књ.

• Матичне књиге радника 1948–1989, 11 књ.

• Књига евиденције несрећа на раду 1979–1990, 1 књ.

• Књиге основних средстава 1976–1990, 5 књ.

Списи 1947–2003.

Грађа садржи: записнике са седница Извршног одбора, Радничког савета, Збора радних људи, стручног колегијума, записнике о раду комисија за радне односе и стамбена питања, записнике о инспекцијском прегледу; годишње извештаје о раду предузећа, извештаје о кретању повреда и обољења; нормативна акта; грађевинску документацију, уговоре о стамбеним кредитима и купопродаји станова; статистику; персонална досијеа радника; обрасце М4 и друга документа.

Обавештајна средства: сумарни инвентар и деловодни протоколи.