Средњошколски интернат „Предраг Костић“ формиран је 15. августа 1945. године од стране Окружног народног одбора са седиштем у Пироту. У почетку дом је примао пролазећу децу, која су се враћала из Бугарске. Служио је за смештај деце ратне сирочади од предшколског узраста до средњошколаца. Зграда је била својина Женске занатске подружине у улици Пети конгрес бр.1 (данас Ћирила и Методија). Особље је било мало: управник, благајник-економ, куварица-помоћница, редар, болничарка и вешарка. Кухиња није одговарала великом броју деце и налазила се у Основној школи  „Вук Караџић“, а због недостатка вешарнице, веш се прао у дворишту. У лето 1946. године уз Дом је подигнута још једна мања зграда у коју су смештене канцеларија, вешарница, кухиња и домаћичка соба. Дом је могао да прими до сто штићеника. Под овим називом радио је до 1952. године када мења име у Дом ученика гимназије. Решењем Народног одбора Градске општине од 9. фебруара 1953. године извршен је пренос Дома ученика гимназије из надлежности Владе Народне Републике Србије у надлежност Народног одбора Градске општине Пирот, Савет за народно здравље и социјалну политику. Капацитет дома је до 45 ученика. Народни одбор општине на седници од 26. фебруара 1957. године доноси решење да се назив установе Дом ученика гимназије мења у назив Дом за децу и омладину. Овај дом укинут је као установа са самосталним финансирањем и његов рад престао је 31. децембра 1959. године. Основна и обртна средства овог Дома преносе се на Општину Пирот. На истој седници основан је Средњошколски интернат „Предраг Костић“, као социјално-васпитна установа са самосталним финансирањем, у коме су првенствено смештена деца из Дома за децу и омладину, као и други ученици који су због школовања везани за Пирот. Интернату је уступљена на управљање и коришћење сва имовина и инвентар Дома. Средњошколски интернат је социјално-васпитна установа чији је задатак да омогући и олакша школовање ученицима у Пироту, обeзбеђује им смештај, исхрану и услове за правилно васпитање. Интернатом управља Управни одбор и Педагошко веће као колективни и друштвени орган управљања и управник. У току 1959. године изграђена је школска кухиња у дворишту Гиманзије која је у саставу Интерната. Капацитет Интерната је био 60 ученика средњих школа, а кухиња је обезбеђивала исхрану за 150 ученика и руководила млечним кухињама код основних школа. Средњошколски интернат као самостална установа укида се и престаје са радом 1. октобра 1960. године.

Фонд је преузет 2000. године записником од управе Педагошке академије (Књига пријема бр. 178).

Фонд је непотпун. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар.

Садржи грађу за период 1945–1960, 21 књигу и 18 кутија списа (1,96 m).

Књиге 1945–1958:

• Деловодни протоколи 1945–1957, 16 књ.

• Матичне књиге 1945–1958, 3 књ.

• Књиге дежурних 1949–1951, 2 књ.

Списи 1945–1960.

Грађа садржи: записнике са одржаних конференција педагошког већа; годишње извештаје о раду дома; планове и извештаје рада васпитача, извештаје о капацитету дома, о културно просветном раду, о стању здравља деце; расписе и упутства виших органа; дечије листове пријема у дом; спискове деце која су прихваћена по доласку из Бугарске, списак деце ратне сирочади, спискове деце у дому; дневнике рада васпитача, персонална документа особља; документацију школске кухиње; финансијску документацију и друга документа.

Обавештајна средства: сумарни инвентар и деловодни протоколи.