„Дневник“ Драгољуба Јовановића
Поштовани пријатељи Архива Пирот, ових дана из штампе је изашло капитално дело „Дневник“ Драгољуба Јовановића у четири књиге. Издавачи су Историјски архив у Пироту и породица Драгољуба Јовановића, Дневник је приредио др Момчило Исић, рецензенти су проф. др Милан Лазић, проф. др Ђура Стевановић и др Милан Пиљак, лектура Грозда Пејчић, превод са француског и коректура Татјана Шотра, припрему за штампу Димитрије Јаничић, штампа Графо Авала, Београд.
„Дневник“ Драгољуба Јовановића обухвата период од 1915 – 1918, 1932/33, 1962 – 1973. године и представља основни извор за изучавање његовог живота и дела. Последњи период Дневника, није користила чак ни Надежда Јовановић у свом делу Живот и слобода без страха, за које се каже да је круна српске историографије о Драгољубу Јовановићу, а он је значајан јер се односи на период који није обухваћен Политичким успоменана Драгољуба Јовановића.
Рукопис Дневника презентује се јавности у интегралном облику, без икаквих интервенција у основном тексту – задржава се и оновремени правопис. С обзиром на то да Дневник садржи више хиљада имена личности из различитих области друштвеног живота Југославије, али и света, поготово из Француске, у којој се Јовановић школовао и за коју су га везивале најлепше успомене, у фуснотама су дати основни биографски подаци. Због обилности рукописа Дневника, његов садржај изложен је у четири књиге, руководећи се хронолошким принципима. Прва књига садржи дневничке белешке из времена Првог светског рата, затим из времена издржавања затворске казне 1932/33, а наредне три белешке од 16. априла 1962. до 4. марта 1973. године.
Да би се читаоци додатно заинтересовали да што више упознају личност и дело Драгољуба Јовановића, у уводном тексту, насловљеном „Драгољуб Јовановаћ и његов Дневник“ – представљен је животни пут Драгољуба Јовановића, а затим је приказан садржај његовог дневника где нам приређивач даје своје виђење за шта је све он, као историјски извор, значајан и шта нам ново доноси.
Драгољуб Јовановић, поред тога што је рођени Пироћанац, свакако је несвакидашња појава на политичкој, али и научној сцени Србије у првој половини 20. века. Његов импозантни стваралачки опус, који, још увек, није у потпуности ни објављен, као и веома обимна преписка са бројним личностима, дуго ће, сигурни смо изазивати знатижељу истраживача, чему ће, верујемо, свакако допринети и рукопис Дневника.
Историјски архив у Пироту са поносом жели да подели ову вест са вама, драги пријатељи, и са жељом да ће се епидемиолошка ситуација што пре примирити и омогућити нам да се дружимо на промоцији овог капиталног дела.
