Лични фонд Томислава Г. Панајотовића
Поштовани пријатељи Историјског архива у Пироту, ових дана наш Архив обележава свој Дан архива, односно 64.године постојања. Епидемиолошка ситуација не дозвољава нам да се дружимо са Вама, па смо приморани да овај Дан обележимо „у кругу породице“. Архив у Пироту ове године свој Дан обележава, архивистички, преузимањем личних докумената и документа делатности нашег суграђанина, Томислава Г. Панајотовића, на основу којих ће бити формиран Лични архивски фонд Томислав Г. Панајотовић (1939 – ).
Томислав Г. Панајотовић, рођен је 12. октобра 1939. године у Пироту. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, 1962. године.
Своју каријеру започео је у фабрици алатних машина „Сарлах“ Пирот, у периоду од 1963-1968 године, као
стипендиста фирме. Радио је на месту секретара, а затим и као помоћник генералног директора.
Након тога, до 1992. године, професионално се бавио новинарством. Најпре као дописник Телевизије Београд из Пирота (1969 – 1976), потом Танјуга из Пирота (1970 – 1976) и Комуниста (1970 – 1973). Од 1978 – 1986. године Уредник је програма Радио Пирота, а у периоду од 1976 – 1992. године Главни и одговорни уредник локалног листа „Слобода“. Након новинарства од 1993. године именован за директора Музеја Понишавља Пирот, и на тој позицији провео је један мандат од 4 године, до 1997. године У два мандата (1994-1997. и 2001-2003.) био је посланик Демократске странке у Народној скупштини Републике Србије. Био је и председник Скупштине општине Пирот (1997-2000.)
Аутор је више књига из области историје и публицистике: Пирот кроз векове; Терор „ослободилаца“; Драгољуб Јовановић и Пироћанци; Дневник једног посланика; Руш(ж)ење Скупштине; Коалиција заједно за Пирот; Изазови и исходи.
У склопу истраживања етничких карактеристика Пироћанаца објавио је и књигу Адети – о обичајима становништва пиротског краја; Пироћанци – прилог карактерологији становништва пиротског краја; Покуда шкртости – етнички хумор Пиротћанаца, као и неколико књига из области дијалектологије: Мијалко Раснички вам прича I и II; Нашинци; Синдраци. Из драмског стваралаштва писао је монодраме: Путеви Милета Гелера; Слушај амо, драме: Случај Виде Симић и Усуд, сценарија: Непожељни; Пиротски вашар и За славу Отаџбине. Главни је уредник Пиротског лексикона.
Велики допринос дао је и учествовањем у различитим активностима како у спорту: Председник ФК Раднички (1963 – 1964), председник Рукометног клуба Пирот (1968 – 1969); Председник ФК Јединство (1972 – 1979), тако и у култури: члан ВИС Светислава Петровића (1958 – 1962); члан Војничког оркестра у Вишави (1962 – 1963); члан оркестра Ветерани КУД „Предраг Бошковић Павле“ ; члан Вокалне групе Пироћанци (1978 – 1999); Капитен Турнира духовитости (1975).
Из биографије господина Панајотовића јасно се може видети да је својим радом и својим друштвеним ангажовањем прави учесник и сведок свога времена. Управо из тих разлога Архив има обавезу да прикупља лична докумената ангажованих личности са наших простора и њима употпуни сазнања о нашем времену. Ова активност стварања личних фондова има свој посебан задатак и своју сврху. Документа која се налазе у овом личном фонду нису намењена савременицима, већ генерацијама која долазе за нама. Наравно да ће наше време бити исцртано у документима институција и установа из којих данас преузимамо архивску грађу, али сваком искреном и посвећеном истраживачу, поред те званичне документације и небројане статистике, веома ће бити важно да сагледа и мишљење појединца које потиче из времена истраживања. Једино на такав начин могуће је употпунити мозаик једног времена. Лични фондови су друга страна виђења, сагледавања ствари и доживљаја из народа који може веома да се разликује од информација које нуде документа регистратура. Ми немамо никаквих права, чак шта више, имамо ту обавезу према будућим генерацијама да им обезбедимо то сазнање. Из ових разлога сматрамо да ће лични фонд Томислава Г. Панајотовића бити права адреса за будуће истраживаче, уз већ постојеће личне фондове Илије Николића, Христифора Живковића Цикана, Светозара Николића Гаричке, Тодора Поповића, Јована Ђ. Поповића и других.
Архив у наредном периоду намерава да се обрати још неким личностима за које сматрамо да могу да допринесу употпуњавању слике наше данашњице. Надамо се да ће пример господина Панајотовића послужити и другима да предају своју личну документацију Архиву на трајно чување.
Историјски архив у Пироту, уз велико хвала на разумевању наше мисије, додељује господину Томиславу Г. Панајотовићу Захвалницу за рад и успешну сарадњу на развоју архивске делатности, и за афирмацију културне баштине и стваралаштва.
Преузета документација садржи: лична документа и фотографије; документа делатности: новинарство, документа из локалне самоуправе (избори – локални и парламентарни, коалиција „Заједно за Пирот“, међународне активности, енергија за демократију, одговорност по „Вучићевом закону“) и Скупштине Србије (говори, извештаји о раду посланика, новински исечци, стенограми), реквизити и беџеви, рукописи, репортаже и друга документација у укупној дужини од 2 метара дужних.
