Скупштина општине Бабушница основана је 1944. године као Општински народноослободилачки одбор Бабушница са седиштем у Бабушници, Среза лужничког, Округа пиротског. Обухватао је насељена места Бабушница, Драгинац, Извор, Калуђерево, Проваљеник и Сурачево.

Од 1946. године мења назив у Месни народни одбор Бабушница. Из састава Месног Народног Одбора издвајају се Александровац, Драгинац и Калуђерево и за њих се 1949. године образује Месни Народни Одбор Драгинац. Народни одбор општине Бабушница постаје 1952. године и у његов састав се враћају изузета насељена места.

Општини су 1957. године припојена насељена места: Александровац, Бабушница, Бердуј, Богдановац, Братишевац, Брестов Дол, Вава, Валниш, Велико Боњинце, Врело, Горње Крњино, Војници, Горњи Стрижевац, Доњи Стрижевац, Горчинци, Грнчар, Дол, Доње Крњино, Драгинац, Дучевци, Завидинце, Извор, Калуђерево, Камбелевци, Кијевац, Лесковица, Линово, Љуберађа, Мало Боњинце, Масуровци, Мезграја, Модра Стена, Остатовица, Проваљеник, Радињинце, Радосин, Радошевац, Раљин, Раков Дол, Ресник, Стол, Стрелац, Сурачево, Штрбовац.

            Законом из 1959. године, Народни одбор општине Бабушница је припојен Срезу нишком.

Народни одбор општине Бабушница 1955. године за вршење извршних и одређених управних послова оснива следеће савете: Савет за општу управу и унутрашње послове, Савет за привреду и финансије, Савет за просвету и културу, Савет за народно здравље и социјалну заштиту и Савет за комуналне послове и путеве. Народни одбор општине имао је следеће административне јединице: Одељење за општу управу и буџет, Одељење за привреду и комуналне послове, Управа за приходе, Судија за прекршаје, Биро за посредовање у раду и радним односима и Месне канцеларије.

На основу Уставних промена из 1963. године, Народни одбор општине Бабушница добија назив Скупштина општине Бабушница.

Уставним променама Републике Србије 1974. године, Скупштина општине је највиши орган власти у оквиру права и дужности Општине. Скупштину општине сачињавају Веће удруженог рада које има 35 делегата, Веће месних заједница са 23 делегата и Друштвено-политичко веће са 23 делегата. Колегијални извршни орган Скупштине општине је Извршни савет. Послове управе у оквиру права и дужности општине, врше општински органи управе и организације које врше послове од интереса за општину. Општински органи управе су: Одељење за општенародну одбрану, Одељење за привреду и финансије, Одељење за општу управу и друштвене делатности, месне канцеларије, Општинска геодетска управа и Служба друштвених прихода.

Скупштина Општине Бабушница ради и данас.

Фонд је преузиман 1979. и 2012. године записницима од Скупштине Општине Бабушница (Књига пријема бр. 157, 163, 351).

Фонд је непотпун. Сређен је по деловодним бројевима, у свежњевима је грађевинска документација.

            Садржи грађу за период 1944–1980, 34 књиге, 183 кутије списа и 65 свежњева (25,02 m).

Књиге 1955–1970:

• Деловодни протоколи 1960–1970, 13 књ.

• Именички регистар 1956 –1957, 2 књ.

• Регистри уз деловодне протоколе 1960–1970, 9 књ.

• Попис аката уз деловодне протоколе 1961–1970, 9 књ.

• Матична књига службеника 1955–1962, 1 књ.

Списи 1944–1980.

Грађа садржи: записнике са седница Одбора, Зборова бирача; извештаје о раду; нормативна акта одбора; информације о друштвено-економској структури, о кретању привреде, пољопривреде, друштвене планове; решења о постављењу; изборни материјал; стручна усавршавања; предмети из области просвете, привреде и занатских организација; документацију из области рада и радних односа, повреде на раду; пресуде о разводу бракова; материјале о месном самодоприносу, изградњи привредних објеката, имовинско правна документа, грађевинске и употребне дозволе, грађевинску документацију; распоред пореза, спискове пореских обвезника буџета, завршне рачуне разних установа и организација и друга документа.

У недостатку обавештајних средстава служе: деловодни протоколи.