Народни одбор среза Пирот формиран је као Срески народноослободилачки одбор Среза Нишавског августа 1944. године у селу Петровац, док је пре тога извесне функције и задатке обављао Срески комитет Комунистичке партије Југославије, који је формиран у марту исте године. По ослобођењу Пирота, овај одбор први пут се састаје 14. септембра 1944. године, када је и конституисан. Организација је извршена по одсецима: управни одсек, судски одсек, одсек обнове, одсек фонда, здравствени одсек, привредни одсек и просветни одсек. На следећој седници укинут је судски одсек, а образован је одсек за везу са војском. Срезови су били административно подељени на општине, Нишавски срез имао је 33 општине са 82 села: Базовик, Балта Бериловац, Брлог, Велики Суводол, Велика Лукања, Височка Ржана, Гњилан, Градашница, Дојкинци, Добри До, Јаловик Извор, Јања, Кална, Камик са седиштем у Присјану, Костур са седиштем у Блату, Крупац, Обреновац, Осмаково, Петровац, Расница, Рсoвци, Сопот, Станичење, Суково, Темска, Топли До, Трњана, Ћуштица, Церова, Црни Врх, Црноклиште, Чиниглавци, Шести Габар.
Године 1945. издваја се крај Буњак са селима: Стањанци, Јал, Извор, Кална са Иновом, Вртовац, Балта Бериловац, Ћуштица, Црни Врх и Јања (Јања, Алдина Река и Равно Вучје). Од 1947. године мења назив у Срески народни одбор Среза нишавског у Пироту. Срез обухвата више подручја месних народних одбора која представљају повезану природну и економску целину, а имају заједничке економске, културне и административне интересе. Нишавски срез обухватао је 35 месних народних одбора са 69 насељених места: Базовик, Бериловац, Блато, Велики Јовановац, Велика Лукања, Велико Село, Велики Суводол, Височка Ржана, Гњилан, Гостуша, Добри До, Дојкинци, Држина, Завој, Извор, Камик, Крупац, Нишор, Осмаково, Паклештица, Петровац, Пољска Ржана, Присјан,
Расница, Рсовци, Рудиње, Сопот, Срећковац, Станичење, Суково, Темска, Топли До, Церова, Црноклиште и Чиниглавци. Од априла 1952. године мења назив у Народни одбор Среза нишавског у Пироту.
Закономиз 1955. године мења назив у Народни одбор Среза Пирот у чији састав су ушле територије дотадашњих срезова Бабушнице и Димитровграда. Срез Пирот обухватао је општине: Бабушница, Велика Лукања, Велико Боњинце, Височка Ржана, Гњилан, Димитровград, Звонце, Крупац, Љуберађа, Пирот, Смиловци, Суково, Темска и Црноклиште. Законом о изменама и допунама закона о подручјима срезова и општина из 1957. године Срез Пирот обухватао је општине: Бабушница, Височка Ржана, Димитровград, Звонце, Пирот, Суково и Темска.
Народни одбор Среза нишавског у Пироту имао је Среско веће и Веће произвођача. За вршење одређених извршних и управних послова из надлежности Народног одбора среза основани су следећи савети: за привреду, за комуналне послове, за просвету и културу, за народно здравље и унутрашње послове.
Од 1957. године, одређене извршне и управне послове, из надлежности среза вршили су секретаријати за: унутрашње послове, општу управу, финансије, рад, привреду, просвету и културу, народно здравље и социјалну заштиту, санитарни инспекторат, дирекцију за путеве, завод за план, завод за статистику и уреде за катастар. Оба већа среза имала су сталне комисије за: избор и именовање, персоналну комисију, за службеничке послове, буџет, привреду, инвалидски додатак, стални додатак на децу, кориснике личне и породичне инвалиднине, ревизију пројекта, пореске жалбе и комисију за стипендије. Среско веће имало је Комисију за прописе и организациона питања и Комисију за привреду, а Веће произвођача, Комисију за прописе и Комисију за ревизију инвестиционих пројекта. Посебни срески органи су: Веће за прекршаје и судија за прекршаје, Јавно правобранилаштво, Реферат народне одбране и Дисциплински суд.
Народни одбор Среза Пирот укинут је 1959. године, а његова територија припојена је Срезу Ниш.
Фонд је преузиман записницима, 1959. године од Народног одбора Среза Пирот и 1991. године од Историјског архива Ниш (Књига пријема бр. 18, 301).
Фонд је непотпун. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар. Фонд је категорисан у групу архивске грађе од великог значаја.
Садржи грађу за период 1944–1959, 119 књига и 209 кутија списа (24,61 m).
Књиге 1944–1959:
• Деловодни протоколи 1947–1959, 96 књ.
• Регистри уз деловодне протоколе 1949–1959, 11 књ.
• Матичне књиге службеника 1944–1959, 5 књ.
• Контролник особља Народног одбора среза 1948–1949, 1 књ.
• Ликвидациона књига кафана 1946, 1 књ.
• Евиденција ученика код приватника 1946–1955, 1 књ.
• Евиденција о контроли предузећа, угоститеља и занатлија 1952, 1 књ.
• Уписник судије за прекршаје 1952–1958, 3 књ.
Списи 1944–1959:
Грађа садржи: записнике са седница Савета, Зборова и Конференција среског одбора народног фронта; извештаје о раду; друштвене планове, планове сетве; документа комисије за утврђивање ратне штете; акта среске изборне комисије; предмете оставина и наслеђа; спискове убијених и интернираних, спискове деце до седам година по селима, спискове деце дорасле за упис у први разред, спискове осуђиваних лица, статистику, персонална досијеа радника са пратећом документацијом; буџет и друга документа.
Обавештајна средства: сумарни инвентар и деловодни протоколи.
