Окружни народни одбор Пирот формиран је априла 1944. године као Окружни народноослободилачки одбор, са седиштем на ослобођеној територији Црне Траве. По ослобођењу Пирота, септембра 1944. године, седиште је пребачено у Пирот. Одбор је обухватао Нишавски, Царибродски, Лужнички и Белопаланачки срез и постаје стални орган власти. Одбор је имао председника, секретара и потпредседника и организован је у седам одсека, управни, просветни, привредни, обнову, народно здравље, везу са војском и одсек фонда. Одбор је био надређени орган свим одборима (градским и среским) на својој територији који су основани до октобра 1944. године. Скупштина Демократске Србије од 22. децембра 1944. године одређује надлежност и делокруг рада народноослободилачких одбора. Изборно тело за окружни одбор била је окружна скупштина која је бројала 65

чланова – одборника. Целокупан рад Окружног одбора био је усмерен ка подизању привредног, социјалног и културног напретка, а пре свега ка интересима и циљевима народноослободилачког рата. Народноослободилачки одбори настали током устанка као органи ослободилачке борбе прерастају вољом народа у органе народне власти.

Током 1945. године одсеци су преименовани у одељења: Одељење унутрашњих послова, трговине и снабдевања, индустрије и рударства, пољопривреду, шумарство, просветно одељење, одељење за социјално стање, за народно здравље, грађевинско и финансијско одељење. Од 1946. године Окружни народноослободилачки одбор мења назив у Окружни народни одбор Пирот.[1] Овим Законом одређени су основни принципи организације рада свих степена народних одбора, нарочито у области планирања, пољопривреде, индустрије, трговине, просвете, финансирања, социјалног старања и здравља. Округ обухвата подручје више срезова који сачињавају једну природну и економску целину.

Окружни народни одбори, као административно територијалне јединице, укинути су и од 30. априла 1947. године, престали су са радом.

Фонд је преузет 1958. године записником од Историјског архива Ниш (Књига пријема бр. 13).

Фонд је непотпун. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар. Фонд је категорисан у групу архивске грађе од  изузетног значаја.

            Садржи грађу за период 1944–1947, 56 књига и 56 кутијa списа (7,19 m).

Књиге 1944–1947:

• Деловодни протоколи 1944–1947, 41 књ.

• Регистри уз деловодне протоколе 1945–1947, 12 књ.

• Дневник Народног фонда 1944–1945, 1 књ.

• Евиденција пријаве ратне штете 1945–1946,1 књ.

• Државни дневник Финансијског одељења 1945–1946,1 књ.

Списи 1944–1947.

Грађа садржи: записнике са седница Извршног одбора и скупштина Окружног  одбора, Среских народних одбора – Нишавског, Царибродског, Лужничког и Белопаланачког; извештаје одсека и одељења; материјал у вези са конфискацијом, национализацијом, експропријацијом, аграрном реформом, колонизацијом, секвестром и ратном штетом; персонална акта о постављењима, именовањима, премештајима; податке о предузећима, рудницима, задругама, удружењима, школама, здравственим установама; пописе занатлија, угоститеља, трговаца; спискове запослених у Округу, спискове помоћи породицама погинулих бораца, рањених, заробљених, инвалида; платне спискове по срезовима, институцијама и предузећима и друга документа.

Обавештајна средства: сумарни инвентар и деловодни протоколи.