Архивска Грађа
Чувари историје и докумената од посебног значаја за науку и културу
329
Фондова
6
Збирки
1518
Дужних метара
1842-2015
Временски период
Најстарији документ
Хиландарско писмо Пироћанцима из1842. године
Шта је архивска грађа?
Архивску грађу чине изворни и репродуковани писани, штампани, цртани, компјутеризовани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографисани или на други начин забележени документарни материјал од посебног значаја за науку и културу који је настао радом државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација и њихових органа, установа и других организација, верских заједница, као и појединаца.
Писани и штампани документи
Фотографије и филмови
Аудио записи
Језици архивске грађе
Архивска грађа писана је на више језика, што одражава богату историју региона:
Регистратурски материјал
Регистратурски материјал настао у раду државних органа и организација обухвата:
Архивски депои
Архивска грађа коју на разне начине преузима Архив смештена је и чува се у архивским депоима. Архивски депои од укупно 500 м² заузимају две, металним вратима издвојене, просторије од по 250 м² које се налазе на оба спрата архива.
Категоризација архивске грађе
На основу критеријума за категоризацију, у Архиву се налази грађа од изузетног значаја и великог значаја.
Фондови од изузетног значаја:
- Начелство Округа пиротског
- Окружни народни одбор Пирот
- Матичне књиге венчаних, рођених и умрлих
Обавештајна средства
За грађу у Архиву служе следећа обавештајна средства:
Доступност грађе
Сређена и обрађена архивска грађа доступна је свим заинтересованим корисницима у:
Приватно-правне сврхе
Научно-истраживачке сврхе
Образовне сврхе
Поступак за издавање потврда и уверења регулисан је законом. Процедура о начину коришћења архивске грађе у научно-истраживачке сврхе прописана је Правилником.