Милан Ђ. Станојевић Млађинац рођен је 1868. године у селу Горчинци у Oпштини Бабушница. Основно образовање стекао је у Горњем Стрижевцу, а након ниже гимназије у Пироту, 1884. године уписао је Учитељску школу у Београду. У периоду од 1889. до 1924. године као учитељ радио је у селима: Горњем Стрижевцу, Метовници, Оснићу, Брзоходама, затим у Пироту и на крају у Београду, где је најпре био учитељ школе на Врачару а потом, по завршетку Великог рата, у школи код Саборне цркве. Као изванредан педагог, један је од најбољих које је Пиротски округ дао, по годишњем распореду Министартсва просвете био је школски надзорник у периоду од 1896. до 1898. године. Када је школски надзор формиран као стална служба при окружној администрацији, био је 1909. године постављен за вршиоца дужности школског надзорника у Пиротском округу. Учествовао је у балканским ратовима и у Великом рату из кога је изашао као резервни пуковник. Добитник је више друштвених признања. Умро је у Београду 1934. године. Поред свог педагошког рада, оставио је видан траг и у културној историји пиротског краја и својим радом на прикупљању народних умотворина и као писац поезије за децу.
Фонд је преузет 1958. године, поклоном од супруге Милеве Станoјевић, а посредством др Илије Николића (Књига пријема бр. 29).
Фонд је фрагментарно сачуван. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар.
Садржи грађу за период 1894–1918, 1 фасциклу списа (0,05 m).
Списи 1894–1918.
Грађа садржи: лична документа (фотографије, ратна бележница Милана Ђ. Станојевића – Млађинца 1916–1918) и документа делатности (уверења Министарства просвете и школског надзорника Пирот 1894–1907).
Обавештајно средство: сумарни инвентар.