Карло Скацел рођен је 1874. године у Прерови у Чешкој. Завршио је фармацију у Бечу. Волео је Србију и зато је 1897. године дошао у Београд да ту живи и ради. Радио је у дворској апотеци код Протића. После тога долази у Пирот 1901. године и отвара самосталну апотеку. Она је била позната као Скацелова апотека, а налазила се у његовој кући код Великог моста. Скацел је своју нову домовину прихватио као своју. Учествовао је активно у раду многих културних друштава, а посебно у раду Црвеног крста, Сокола, Народне одбране и других.  У ратовима од 1912. до 1919. године био је стално на војној дужности. Он се једини од санитетских официра сачувао од колере 1913. године, али је зато две године касније прележао тифус у Ваљеву. Помагао је сиротињу у граду и био је добротвор пиротских школа. Поставио је камен-темељац за зграду Учитељске школе у Пироту. У једном образложењу за добијање ордена 1927. године, писало је: „Иако је Чех по народности, он је данас један од првих грађанина Пирота. Извео је на пут многу сирочад. Кућа му је отворена  за свакога. Пружену руку никад не одбија. Пример који се нигде не налази. Изразити је човекољубац и родољуб“. Носилац је ратних споменица, Златне медаље за ревносну службу, Ордена Црвеног крста и Ордена Светог Саве V реда. 

Умро је у Пироту 24. јула 1930. године.

Фонд је преузет 1957. године, без записника и нема података о пријему архивске грађе (Књига пријема бр. 25).

Фонд је фрагментарно сачуван. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар. Фонд садржи грађу на српском, немачком и француском језику.

Садржи грађу за период 1892–1929, 11 књига и 2 кутије списа (0,21 m).

Књиге 1901–1921:

• Дневник набавке, продаје и наруџбина у апотеци 1920–1921, 1 књ.

• Мали дневници 1901–1915, 9 књ.

• Књига дуговања, примања и издавања 1905, 1 књ.

Списи 1892–1929.

Грађа садржи: лична документа (приватна писма и коресподенцију) и документа делатности (осигурања, менице, Фармацеутски весник 1922 и 1929, књигу у вези са апотекарством на немачком језику, часопис Глас апотекарства 1920, разне часописе на немачком и француском језику и друга документа).

Обавештајно средство: сумарни инвентар .