Манастир Светог Ђорђа поред села Темска је задужбина српске властелинске породице Дејановић која га је подигла на темељима цркве из XI века. Браћа Дејановић, Јован, Драгаш и Константин били су сестрићи српског цара Душана. Изградили су нови манастир у XIV веку који је у време турске владавине више пута пустошен и разаран. Данашњи манастир Светог Ђорђа поред села Темска изграђен је половином XVI  века, али се не зна поуздано ко је био ктитор. Зидан је белутком и ломљеним каменом, а прекривен каменим плочама од шкриљаца. Најзначајнији део манастирске целине је грађевина коју чине трем, припрата и црква. Црква је триконхалне основе упрошћеног моравског типа, са осмостраном куполом, дужине 19,5 м, ширине 6 м и висине 9 м, зидана највероватније око 1575. године. Према фреско натписима, зна се да је живописана 1576. године заслугом игумана Захарија. Зографи су извели програмски опсежну фреско целину. Посебно се истичу сцене Успенија Богородице, полагање Христа, Страшни суд и легенде из живота Светог Ђорђа. Правоугаона припрата је дозидана 1654. године у време игумана Симеона. Због заштите фасадног украса, пред припратом је 1928. године направљен дрвени трем.  У манастиру има двадестак натписа различито датираних. Постоје и натписи угребани у живопис фасаде, или црним мастилом утиснути на саме фреске. Стални монашки живот оставио је и материјалне трагове: може се пратити не само на основу обнова манастира и градњи трију конака у порти, већ и захваљујући дугогодишњем раду школе у конаку половином XIX века. У време игумана Висариона 1735. године урађен је иконостас украшен дуборезом, али су манастир убрзо потом опустошили Турци. Богомоља је оживела тек 1836. године када је у њу из Хиландара дошао јеромонах Кесарије који је постао игуман. Од тог времена Темачки манастир је годинама био кључно жариште у борбама за ослобођење од турског ропства. Кесарија су 1876. године убили Арнаути. Као важан духовни центар, манастир је у Кесаријево време имао истакнуто просветитељски заначај. После Октобрске револуције у Русији у њему је било смештено око 40 руских монахиња које су донеле мноштво књига и икона, од којих је сачуван само мањи део. Манастирска слава је Ђурђиц (16. новембар). Под заштитом је државе од 1948. године.

Део фонда преузет је 2010. године записником од Скупштине општине Пирот (Књига пријема бр. 458).

Фонд је фрагментарно сачуван. Урађен је попис књига. Микрофилмован је у целости.

Садржи грађу за период 1878–1910,  3 књиге (0,18 m).

Књиге 1878–1910:

• Матична књига рођених 1878–1906, 2 књ.

• Матична књига венчаних 1878–1910, 1 књ.

У недостатку обавештајних средстава служи: попис књига.