Црква Успење Пресвете Богородице у Пироту, грађена је од 1868. до 1871. године на основу одобрења султана Абдул Азиза II. Саграђена је добровољним прилозима и залагањем Живка Антића Свињара. Црква је од камена и дрвета, припада типу традиционалних градских цркава које је пројектовао зограф Андреја Дамјанов Рензовски. Њено западно прочеље, завршено троугаоним забатом, истиче базикалну поделу простора у унутрашњости на бродове. Трем је у функцији ублажавања рустике масивног, затвореног, у тле укопаног волумена цркве. Симетрија, слојевитост и конструктивна чврстина дају главном прочељу доминантну улогу у композицији целине, у којој је помало непропорционално кубе сакривено иза тзв. главног мотива – калкански решеног завршетка фасаде. Неупадљиво кубе над наосом нема калоту, већ октогонални кров. У елевацији и диспозицији маса, као и по конструктивним и декоративним решењима, нова Саборна црква наликује цркви Рождества Христовог. Стилски, црква има елементе византијске, ренесансне и барокне архитектуре кроз структуру традиционалне балканске варошке цркве. Храм има репрезентативни урађен иконостас у дуборезу, рад мајстора Самоковске школе Стојча Самокова. Иконе на иконостасу радио је 1871. године Никола Јовановић Образописац. У цркви је више заветних икона и јерусалима.

Део фонда преузиман је 1987, 2004. и 2013. године записницима од Скупштине општине Пирот (Kњига пријема бр. 412, 419 и 480).

Фонд је фрагментарно сачуван. Урађен је попис књига. Микрофилмоване су Матичне књиге рођених 1878–1903. и Матичне књиге умрлих 1893–1949.

Садржи грађу за период 1878–1949,  13 књига (0,47 m).

Књиге 1878–1949:

• Матична књига рођених 1878–1911, 7 књ.

• Матична књига венчаних 1878–1911, 1 књ.

• Матичне књиге умрлих 1878–1949, 5 књ.

У недостатку обавештајних средстава служи: попис књига.