Црква Рођење Христово грађена је 1834. године, у Пироту. Саграђена је недалеко од места на коме је постојала стара црква грађена у XIV веку. Подигнута је за време турског султана Абдула Махмута, у близини речице Боклуџе која је протицала кроз центар града. Храм је подигнут прилозима самих Пироћанаца.

Првобитни храм из 1834. године трајао је само двадесет година. Био је саграђен од слабог материјала и постао је склон паду, услед честих поплава и једног пожара који га је у време Нишке буне 1841. године прилично оштетио. Зато су богољубиви Пироћанци решили да на истом месту подигну храм од јаче грађе. Заузимањем грчког митрополита Антима, царска дозвола – ферман стигла је у Пирот 1855. године. а храм је био готов следеће године.

Споља црква припада базикалном типу градње са аркадним тремом. У изворном облику црква је са спољне стране (северна, западна и јужна) имала отворен трем. Дужина северног и јужног трема износила је 24 m, а западног 26 m. Бочни ходници били су широки 3 m, а западни 4 m. Конструкција трема била је од дрвета а ослонац су чинили дрвени стубови са профилисаним капителима-јастуцима, спојени окованим даскама, дугачким око 1 m. Изнад пет лучних бифокланих прозора је икона у лучној ниши са сценом Христовог рођења. Кров је двосливни без куполе. Иза храма, северно и јужно од улаза, воде степенице за женску цркву а према северним степеницама налазе се степенице које воде из порте са западне стране храма, такође у женску цркву.

Унутрашњост цркве је са шест дрвених стубова који су премалтерисани тако да имитирају камен. Стубови подупиру свод цркве а при врху су са дрвеном резбаријом са ликовима анђела, јелена и птица. Полуобличасти свод је касније затворен равном таваницом, изведеном ужљебљивањем декоративних шашовица. Зидови храма нису живописани, на њима су окачене иконе на платну, а на периметралним зидовима исликане су у сивомрким тоновима композиције религиозног садржаја и стојеће фигуре светаца. Аутор овог сликаног опуса је академски сликар Чедомир Крстић, родом из Пирота.

Иконостас и иконе су израдили мајстори из бугарског града Самоков који је некада припадао Пећкој патријаршији. Пироћанци нису штедели на њиховој изради. Један део икона је директно поручиван  из овог иконописачког града, а било је и мајстора који су  у првим годинама радили у самој цркви.

У црквеном дворишту налази се звонара која је подигнута 1906. године. Звоно које се налази у њој дар је Димитрија и Катарине Илиџановић из Ниша, зета и ћерке великог пиротског проте Димитрија Цветковића, за вечиту успомену на њеног племенитог оца. Тешко је 472 килограма. Црквени дом саграђен је 1935.  године.

Део фонда преузиман је 1987, 2004, 2010, 2013. године записницима од Скупштине општине Пирот (Књига пријема бр. 404, 426, 441, 482).

Фонд је фрагментарно сачуван. Урађен је попис књига. Микрофилмоване су Матичне књиге рођених 1878–1909. и Матичне књиге умрлих 1878–1905.

Садржи грађу за период 1878–1944, 18 књига (1,03 m).

Књиге 1878–1944:

• Матичне књиге рођених 1878–1944, 9 књ.

• Матичне књиге венчаних 1878–1906, 2 књ.

• Матичне књиге умрлих 1878–1913, 7 књ.

У недостатку обавештајних средстава служи: попис књига