Дуванџијска радња Васка Лазаревића основана је у другој половини XIX века са седиштем у Пироту. Поред трговине мешовитом робом, његов главни трговачки производ био је дуван. Дуван је као роба био доста тражен како на локалном, тако и на тржишту целе Турске царевине. Дуваном се трговало и са Аустријом, што доказује и архивска грађа која се налази у овом фонду. Нема података до када је ова радња функционисала, али се претпоставља после Првог светског рата.

Фонд је преузет 1957. године поклоном од Јордана Лазаревића (Књига пријема бр.30).

Фонд је непотпун. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен је сумарни инвентар.

Садржи грађу за период 1860–1919, 6 књига и 1 кутију списа (0,13 m).

Књиге 1870–1901:

• Тефтери вересије 1870–1885, 4 књ.

• Главна књига 1882, 1књ.

• Књига инвентара 1901, 1 књ.

Списи 1860–1919.

Грађа садржи: сиротињско уверење, признанице, рачуне, листове главне књиге дуванџијске радње, разна писма, обавештење о промени цене соли, часопис на бугарском „Ново време“ 1911, часопис за младе „Родољуб“ (5 бројева) 1886, свеску домаћих задатака из српског језика Светозара Лазаревића 1901, трошковник за цркву и милостињу 1876.

Обавештајно средство: сумарни инвантар.