Занатлијско удружење за Срез Лужнички основано је 29. јуна 1910. године као Занатлијски еснаф за Срез лужнички  са седиштем у Бабушници, а на основу Закона о радњама од 29. јануара 1910. године.

Занатски еснаф је основан са циљем да унапређује занатство, да ученици и помоћници уредно похађају школу (старање о стручном образовању чланова и њихових помоћника), да оснива хуманитарне фондове у случају болести, старости или смрти. Еснаф је био задужен да унапређује економске интересе својих чланова савременијим методама рада и приређивањем сталних изложби, одржавањем предавања, курсева и др.

За вршење управних и административних послова постојали су следећи органи удружења: Скупштина, која је врховни орган удружења, Надзорни одбор, као контролни орган и Суд части. Скупштина еснафа бирала је председника, потпредседника и по два члана из Бабушнице, два из Љуберађе, два из Великог Боњинца и по једног из општина беловодске, стрелачке, звоначке и столске.

За време Првог светског рата еснаф није радио. Еснаф је обновио рад почетком 1919. године.

На основу Закона о радњама од 9. новембра 1931. године, донета су нова Правила за принудно (обавезно) Удружење занатлија за Срез Лужнички са седиштем у Бабушници.

Након Другог светског рата, 1945. године обнавља рад као Занатлијско удружење за Срез лужнички. Удружење занатлија у Бабушници биће територијално и месно надлежно за све послове који спадају у делокруг његове надлежности за Срез лужнички.

Удружење је радило све до 1951. године, а сва права и обавезе преузела је Среска занатска комора за Срез лужнички са седиштем у Бабушници.

Фонд је преузет 1963. године записником од Скупштине општине Бабушница (Књига пријема бр.136).

Фонд је непотпун. Сређен је по принципу слободне провинијенције. Урађен је сумарни инвентар.

Садржи грађу за период 1922–1950, 8 кутија списа (0,73 m).

Списи 1922–1951.

Грађа садржи: записнике са скупштина еснафа, записнике са седница Управног и Надзорног одбора; правила удружења; расписе надлежног министарства и Занатске коморе; протоколе о полагању мајсторских испита, калфенска, помоћничка и мајсторска писма, уверења о стручности занатлија, уговоре о раду и учењу; спискове занатлија по појединим гранама, уверења о бесправном раду, преписе о отварању занатских радњи, годишње рачуне и друга документа.

Обавештајно средство: сумарни инвентар.