Државна женска занатска школа формирана је 1910. године под називом Подружинска школа као огранак Београдског женског друштва Подружница у Белој Паланци. Основни циљ био је заштита, васпитање и подизање женске деце, односно њихово оспособљавање за „племенити узвишени позив домаћице који их у животу чека“. Тридесетих година XX века добила је назив Женска занатска школа. Школа 1925. године добија и своју зграду, а исте године отворен је и Дом женске подружине. Школа је све до 1930. године била приватна школа женске подружине у Белој Паланци, када је донет Закон о Женским занатским школама. По овом Закону, Женска занатска школа у Белој Паланци постаје Полубановинска школа, односно 50% је финансирана од стране Просветног одсека Моравске бановине и у надлежности њене просветне инспекције, а половину средстaва морала је да обезбеди сама подружина. У току Другог светског рата школа је радила са честим и дугим прекидима, а њена зграда је коришћена за смештај војске. Након отварања гимназије у Белој Паланци велики број женске деце уписао се у ову школу. И поред свега Женска занатска школа наставила је свој рад и после Другог светског рата под називом Државна женска занатска школа све до 1959. године када је званично укинута.

Фонд је преузет 2008. године записником од Историјског архива Ниш (Књига пријема бр. 251).

Фонд је сачуван фрагментарно. Сређен је тематски, а у оквиру теме хронолошки. Урађен je сумарни инвентар.

Садржи грађу за период 1923–1945, 1951–1959, 26 књига и 1 кутију списа (0,45 m).

Књиге 1951–1959:

• Дневници рада 1951–1959, 25 књ.

• Матична књига ученика 1958–1959, 1 књ.

Списи 1923–1945.

Грађа садржи: записнике седница женске подружнице; годишње извештаје о раду школе, извештаје са испита зрелости, извештај о пријему новчане помоћи; списак ученица, спискове добровољних давалаца новчане и друге помоћи за заробљенике из Беле Паланке 1942; финансијску документацију и друга документа.

Обавештајна средстава: сумарни инвентар, дневници рада и матична књига ученика