Гимназија  „Свети Кирило и Методије“ основана је 1891. године отварањем трећег гимназијског  разреда у Цариброду. У почетку је радила као Прогимназија, затим као Непотпуна гиманзија, и на крају као Царибродска Гимназија. Период од оснивања до 1920. године карактерише то што је Цариброд (Димитровград) био у саставу Бугарске, па је сходно томе гимназија радила по њиховим законима просвете. После Првог светског рата Цариброд и околина припојени су Краљевини Срба Хрвата и Словенаца.

На основу решења Министарства просвете Краљевине Бугарске бр. 15022 од 22. јула, 1. септембра 1914. године престаје са радом Прогимназија, а отворен је први разред Гимназије. Гимназија је радила и за време Првог светског рата као непотпуна Гимназија. На основу Нејског договора из 1920. године Цариброд са околним селима припојен је Краљевини Срба Хрвата и Словенаца.  Тада је Гимназија наставила са радом као шесторазредна непотпуна гимназија, а дотадашњу наставу на бугарском, заменио је српски језик. Оваква гимназија је радила до 1928/29. Следеће године Цариброд није имао средњу школу. Зато је једна делегација отишла у Министарство просвете у Београд и успела да издејствује да од школске 1930/31. године почне са радом Грађанска школа. 

У годинама након тога престаје рад Гимназије јер Грађанска школа је била, с једне стране, школа која даје опште али мало више образовање од основних школа, а с друге стране приправна школа за стручне средње школе, нарочито за привредна занимања. Међутим, ово није задовољило потребу становника Цариброда па је од 1938/39. поново отворен први и други разред гимназије. Почетком Другог светског рата и капитулацијом Југославије, у овим крајевима опет је успостављена бугарска окупаторска власт. Гимназија у Цариброду је постала реалка мешовитог типа. Оваква гимназија је радила током свег времена окупације. Након ослобођења, отварањем школа које су биле намењене националним мањинама, у Цариброду је почела са радом Народна мешовита гимназија. На основу Закона о средњем образовању из 1989. године било је предвиђено да се настава обавља на српскохрватском језику, а за припаднике националних мањина било је омогућено да се отвори одељење на њиховом матерњем језику, ако се за упис пријави најмање 15 ученика.

Школа је у више наврата мењала своје име. Непосредно после оснивања носи име Царибродска мешовита гимназија, за време Првог светског рата Царибродска непотпуна мешовита гимназија. У време Краљевине Југославије Шесторазредна гимназија у Цариброду,  док је за време Другог светског рата Мешовита реална гимназија „Књаз Кирил“ град Цариброд. Од 1945. године добија име Народна мешовита гимназија „Јосип Броз Тито“, а од школске 1960/61 носи назив Гимназија „Јосип Броз Тито“. У време усмереног образовања од школске 1979/80 носи назив Образовно-васпитна организација средњег усмереног образовања и васпитања „Јосип Броз Тито“ Димитровград. Школа је имала природно-технички смер који се делио на лаборантског техничара за физику и лаборантског техничара за хемију, машински смер, правни смер, текстилни смер који је трајао само једне школске године 1984/85 и имала је III степен образовања професије конфекционар. 

На основу Одлуке о мрежи школа у Републици Србији из 1993. године, школа мења назив у: Гимназија у Димитровграду и имала је природно-математички смер, машински смер и правни смер. Данас школа носи назив Гимназија „Свети Кирило и Методије“ у Димитровграду и има општи и туристички смер.

Фонд је преузет 1959. и 2014. године записницима од секретара школе (Књига пријема бр. 19, 370).

Фонд је непотпун. Сређен је по принципу слободне провинијенције. Урађен је сумарни инвентар. Фонд садржи грађу на српском и бугарском језику.

Садржи грађу за период 1940–1990, 58 књига и 20 кутија списа (4,49 m).

Књиге 1942–1990:

• Матичне књиге ученика 1942–1990, 55 књ.

• Матична књига службеника 1948–1961, 1 књ.

• Протоколне књиге 1943–1953, 2 књ.

Списи 1940–1984.

Грађа садржи: записнике са седница Наставничког већа, Управног одбора и Збора радних људи, записнике са испита ванредних ученика; годишње извештаје о раду школе; расписе и упутства са министарством просвете у Београду и Софији; нормативна акта; планове и програме рада; спискове ученика, спискове радника и разредних наставника; статистику; персонална досијеа радника; финансијску документацију и друга документа.

Обавештајна средства: сумарни инвентар и матичне књига ученика