Бугарска окупациона политика у Србији (1915-1918) – Три документа о моравској војној-инспекцијској области
Из штампе је изашло ново издање нашег Архива: Бугарска окупациона политика у Србији (1915-1918) – Три документа о моравској војној-инспекцијској области, аутора Предрага М. Видановића.
Издавач: Историјски архив у Пироту
За издавача: Предраг М. Видановић
Рецензенти: Проф. др Александар Животић, Катедра за историју Југославије Филозофског факултета у Београду и Давор Лазаревић, историчар
Лектор и коректор: Драгана Игњатовић
Дизајн корице: Милена Миленковић
Технички уредник: Саша Јеремић
Штампа: Златограф Пирот
Из рецензија: Понуђени рукопис колеге Предрага Видановића представља резултат вишегодишњег истраживачког рада у домаћим и бугарским архивима. Његова досадашња настојања да кроз призму мало познатих историјских извора прикаже окупационе околности на југу и истоку Србије су заокружена у јединствену целину која стручно проверљиво и научно убедљиво говори о демографским особеностима области Краљевине Србије које су се нашле под бугарском окупацијом, животу под окупацијом, великим епидемијама као неизбежним пратиоцима ратних дешавања, ратним губицима и материјалним разарањима које је епоха ратова донела.
Дело колеге Видановића по први пут доноси низ нових и некоришћених историјских извора што у комбинацији с досадашњим историографским знањима које је аутор зналачки инкорпорирао у јединствену целину, на посебан начин доприноси његовој историографској вредности…
Како је текст приређен пером аутора који је већ годинама инволвиран у тематику Првог светског рата искуство бављења темом је јако присутно уз јасну намеру да се пред читаоце донесе део те драгоцене истраживачке емпирије. Као неко ко се први усудио да ратну епоху од 1912. до 1918. године на локалу сагледа и кроз архивску грађу бугарске провинијенције, Видановић је већ у својој књизи „Пиротски крај у европском вртлогу“ отворио драгоцене фондове бугарских архива у Софији и Трнову и наговестио перспективе и могуће бенефите њиховог даљег коришћења. Посвећен премиси да историјска истина, ма каква била, нема алтернативу, Видановић је свој историографски занат предано брусио управо радећи са оним што је за историчаре најдрагоценије, а то су архивски документи. Као искусан архивиста и тренутно најбољи познавалац свега што садржи депо Историјског архива у Пироту, Видановић је одлично разумео да је ратну, а нарочито окупациону реалност, немогуће у потпуности разумети само на основу домаће грађе која је често непотпуна, фрагментарна, неретко субјективна или је напросто нема. Усклађујући такву истраживачку реалност са историографском потребом да се о Првом светском рату ипак каже још понешто у годинама када смо дистанцу од једног века већ пребацили, колега Видановић се одлучио да објави три значајна документа из периода бугарске окупације.
