Скупштина Града Пирота формирана је као Градски народноослободилачки одбор још у окупираном граду у августу 1944. године. Пирот као град био је подељен на три рејона: Пазар, Тија Бара и Нова Мала, па је сваки од ових рејона имао свој рејонски народноослободилачки одбор. Пошто је Пирот имао мање од 20 000 становника, по уредби није могао да има рејонске народноослободилачке одборе, дошло је до укидања ових одбора. За територију града био је надлежан само Градски народноослободилачки одбор. Одбор је имао председника, потпредседнике, секретара, као и одсеке: управни, привреду, просвету, фонд, грађевинарство, веза са војском, социјално старање и народно здравље. Основни задатак Одбора био је снабдевање Народноослободилачке војске и организовање живота и рада у позадини.Скупштина Града Пирота је у више наврата мењала свој назив. Од 1946. до 1952. године, деловала је као Градски народни одбор. У складу са Законом о реорганизацији народних одбора из априла 1952. године, мења назив у Народни одбор градске општине Пирот. Под овим именом функционисала је до 1955. године када мења име у Народни одбор општине који је обухватао насељена места: Бериловац, Беровица, Градашница, Добри До, Држина, Камик, Нишор, Пирот, Пољска Ржана, Присјан и Церев Дел.        

Законом из 1959. године, Народни одбор општине Пирот је припојен Срезу нишком, и обухватао је насељена места: Бериловац, Беровица, Бела, Барје Чифлик, Блато, Басара, Базовик, Брлог, Велика Лукања, Велики Суводол, Велики Јовановац, Велико Село, Височка Ржана, Војнеговац, Враниште, Власи, Градашница, Гостуша, Гњилан, Градиште, Горња Држина, Добри До, Дојкинци, Држина, Завој, Засковци, Извор, Јалботина, Јеловица, Камик, Копривштица, Костур, Крупац, Куманово, Мала Лукања, Мали Суводол, Мали Јовановац, Милојковац, Мирковци, Нишор, Обреновац, Ореовица, Осмаково, Орља, Пирот, Пољска Ржана, Присјан, Паклештица, Покревеник, Пасјач, Понор, Петровац, Планиница, Расница, Рагодеш, Росомач, Рсовци, Рудиње, Сиња Глава, Славиња, Срећковац, Суково, Сопот, Станичење, Трњана, Темска, Топли До, Церев Дел, Церова, Црноклиште, Црвенчево, Чиниглавци, Шугрин.

Од 1963. године, постоји под називом Скупштина општине Пирот, све до 2016. године када постаје Град Пирот.

Организациона структура одбора и општина мењала се више пута.

Унутрашња организација Градског народноослободилачког одбора састојала се од: председника, два потпредседника, секретара, управног одсека, одсека за привреду, одсека за просвету, одсека фонда, одсека за грађевинарство, одсека за везу са војском и одсека за социјално старање и народно здравље. Јануара 1948. године у Пироту су укинути одсеци и створена су повереништва: повереништво трговине и снабдевања, повереништво комуналних послова, повереништво финансија, повереништво рада, повереништво здравља и социјалног старања, повереништво просвете, Контролне и Планске комисије.

Почетком 1952. године укидају се повереништва и стварају се савети као руководећа колективна тела: савет за комуналне послове, савет за социјалну политику и народно здравље, савет за просвету и културу и савет за привреду. Народни одбор Градске општине има 41 одборника.

У 1958. години Народни одбор општине Пирот имао је следећу организацију: На челу администрације је Секретар.  Основни органи управе су Одељења и одсеци. Одељење за општу управу које има организационе јединице: општи одсек који у свом саставу има: Реферат за управно-правне послове, архиву, економат, рачуноводство и помоћну службу; Реферат за персоналну службу и Реферат за бирачке спискове. Одељење за финансије које има организационе јединице: Одсек буџета и фондова који у свом саставу има: Реферат за буџетско планирање и Реферат за фондове; Одсек за имовинско-правне послове; Управу прихода која у свом саставу има: Реферат прихода из привреде, Реферат прихода од становништва и Пореско књиговодство и ликвидатура. Одељење за привреду које има организационе јединице: Одсек за управно-правне послове који у свом саставу има: Реферат за управно-правне послове, Реферат за занатство, угоститељство и туризам и Реферат за робни промет и индустрију; Одсек за план и анализу који у свом

саставу има: Реферат за друштвени план, Реферат за анализе и Реферат за инвестиције; Одсек за пољопривреду и шумарство који у свом саставу има: Реферат за пољопривреду и шумарство и Реферат за ветеринарство; и Тржишни инспекторат. Одсек за рад и радне односе: Шеф одсека и реферат за плате и организацију продуктивности рада; Инспекторат рада; Реферат рада радних односа и посредовање рада. Одељење за комуналне послове које има организационе јединице: Реферат за управно-правне послове; Реферат за саобраћај и путеве; Реферат за урбанизам и Грађевински инспекторијат. Одсек за народно здравље и социјалну заштиту: Реферат за народно здравље и Реферат за социјалну заштиту. Одсек за просвету и културу: Реферат за школство; Реферат за просвету и културу и Реферат за предвојничку обуку и фискултуру. Одсек народне одбране и Санитарни инспекторијат. Одсек за унутрашње послове: Реферат за пријавно-одјавну службу; Реферат за издавање личних карата, извода из матичних књига и регистрацију запрежних возила; Реферат за грађанска стања и унутрашње послове и Реферат ПАЗ-а, ватрогаства и пријављивање скупова. Биро за посредовање рада: Реферат материјалног обезбеђења и здравствене заштите и Реферат картотека и пријавне службе. Месне канцеларије. Посебни органи народног одбора су: Судија за прекршаје, Ватрогасно одељење и Стручни колегијум секретара.

На основу Уставних промена од априла 1963. године конституисана је као Скупштина општине Пирот. Скупштина општине је највиши орган власти коју сачињавају Општинско веће и Веће радних заједница и имају по 50 одборника. Општинска скупштина има следеће основне органе управе: Одељење за општу управу и унутрашње послове, Одељење за друштвене службе, Одељење за привреду, Одељење за финансије, Одељење за комунално-стамбене послове и путеве, Одељење за народну одбрану. Посебни органи Општине су: Општински суд, Општинско јавно правобранилаштво, Судија за прекршаје, Служба за пружање правне помоћи грађанима и Дисциплински суд.

Општинска скупштина има следеће сталне комисије: Комисију за кадровска питања; Комисију за молбе и притужбе; Комисију за друштвени надзор; Комисију за одликовања и Комисију за народну одбрану. За вршење политичко-извршних послова у појединим областима и гранама друштвене делатности образују се савети Општинске скупштине и то: Савет за општу управу; Савет за унутрашње послове; Савет за народно здравље; Савет за социјалну политику; Савет за просвету; Савет за културу; Савет за физичку културу; Савет за привреду; Савет за друштвени план; Савет за пољопривреду и шумарство; Савет за рад и радне односе; Савет за финансије; Савет за комунално-стамбене послове и путеве и Савет за урбанизам. У насељеним местима ван Пирота посебном одлуком Општинске скупштине образују се месне канцеларије као истурени самостални органи управе, који се могу образовати за једно или више насељених места. Оваква организација рада Скупштине општине Пирот остала је до уставних промена Републике Србије 1974. године. Скупштина општине је највиши орган власти у оквиру права и дужности Општине. Скупштину општине сачињавају Веће удруженог рада које има 60 делегата, Веће месних заједница са 40 делегата и Друштвено-политичко веће са 35 делегата. Колегијални извршни орган Скупштине општине је Извршни савет. За вршење послова управе Скупштина општине образује Секретаријате и службе: Секретаријат за унутрашње послове, Секретаријат за народну одбрану, Секретаријат за привреду и финансије, Секретаријат за урбанизам и комунално-стамбене послове,

Секретаријат за друштвене службе, Секретаријат за опште и заједничке послове и Служба друштвених прихода.

Од 9. марта 2016. године Пирот добија статус града и није више општина, већ Град Пирот. Органи Града су Скупштина града, Градоначелник, Градско веће и Градска управа.

Фонд је преузиман 1960, 1963, 2003, 2004, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011 и 2013. године записницима од Скупштине општине Пирот (Књига пријема бр. 156, 162, 192, 195, 196, 215, 225, 233, 234, 237, 240, 242, 306, 315, 324, 340, 359).

Фонд је непотпун. Сређен је по деловодном броју, у свежњевима је грађевинска документација.

            Садржи грађу за период 1944–2008. године, 322 књиге, 1986 кутије списа, 171 фасциклу и 192 свежња (259,54 m).

Књиге 1944–1970:

• Деловодни протоколи 1944–1970, 135 књ.

• Пописи аката уз деловодне протоколе1960–1970, 9 књ.

• Регистри уз деловодне протоколе 1944–1970, 27 књ.

• Евиденција објављених одлука 1956, 1 књ.

• Контролници предмета 1954–1957, 2 књ.

• Матичне књиге службеника 1944–1966, 5 књ.

• Регистар становника 1944, 1 књ.

• Књиге пописа смртних случајева 1944–1951, 4 књ.

• Старатељске књиге 1947–1950, 8 књ.

• Сумарници поседовних листова по катастарским општинама 1953-1990, 112 књ.

• Пописи станодаваца и станара 1947, 5 књ.

• Евиденције издатих станова 1948–1951, 2 књ.

• Спискове приватног сектора 1949–1956, 2 књ.

• Регистри државних предузећа, задруга и установа 1952–1956, 3 књ.

• Регистри уписника за прекршаје 1949–1958, 5 књ.

• Књига одузетих предмета 1955, 1 књ.

Списи 1944–2008. Грађа садржи: записнике седница одбора и већа, записнике о саслушању странака, записнике о омеђивању катастарских општина 1955; извештаје о раду одбора; расписе и упутства виших органа, привредних организација и школа; статут и остала нормативна акта; друштвене планове; изборни материјал; решења о наследству; уговоре о купопродаји, поклону, доживотном издржавању, о замени земљишта; документа у вези са стамбеном и инвестиционом изградњом, грађевинске пројекте; потврде о власништву над непокретностима; поседовне листове по катастарским општинама; азбучне регистре парцела; регистрације и ликвидације привредних организација и институција; одобрења за отварање занатских, трговачких и угоститељских радњи; предмете инспекцијских служби; спискове катастарских бројева кућа по катастарским општинама, спискове пријава за промену власништва 1969-1970; прегледе извршених радова по катастарским операцијама; статистику; персонална документа; пореске пријаве, буџет и друга документа.

Обавештајна средства: деловодни протоколи, регистри.